Centralna Amerika
Jun - Avgust 2014
Panama
Jun 2014
Plovidba do San Blasa
Duća čita u”Kratkoj istoriji bezmalo svega” o nastanku Paname. I znate kome je Panama najbitnija? Pa nama, ljudima! Moguće je da su, kad su se spojila ova dva prethodno zasebna kontinenta, to prouzrokovalo isušivanje Afrike, majmun je sišao sa drveta i ponadao se da je postao čovek...
San Blas
Stigli na San Blas ostrva koja izgledaju kao saksije sa palmama, ima ih 350, kao kad deca crtaju ostrva, nemamo pojma kada brod treba da se ukrca, puko kredit na satelitskom telefonu, kao i Dućin komp, vlasnik zamalo da pošalje potragu, a mi zadrli, ne mrdamo odavde dok nam ne daju bilo kakvu informaciju, odemo lepo celo pre podne da se brčkamo na ostrvu od 18m2 i dve palme, družimo se sa indijancima…
Jutro, trk na palubu iz rerne (motor sporo isparava), teško je izabrati ugao sa pogledom na jedno ostrvce ili drugo ili treće ili ono jedno od pet kvadrata sa dve palme, na koje idemo kajacima, ili na olupinu koja je veća od parčenceta kopna na kome je završila...
Onda priđe čika Kuna sa ćerkom Kunicom u pirozi i zamoli da im napunimo mobilne telefone...
Kolon
Živi i zdravi u Kolonu, žurili, žurili i stigli na otkazano šipovanje.
Na minut, bez preterivanja, od marine je džungla, zeleno kao iz knjiga, juče smo videli slatke beloglave majmune, čuli drekavce, pazimo da ne zgazimo mravlje regate-kolone i kolone mrava sa listićima, videli tapira, ptice, orlove, ima i slanovodni krokodil, sa njim se još nismo upoznali, upozoravaju da se ne baca hrana preko palube jer može da privuče zubate drugare.
Prvi put smo upoznali i družili se sa japanskim moreplovcima. Misao i Taki sa Yakushime, jednog od najjužnijih japanskih ostrva gde se nalazi Šuma Mononoke. Oni plove od Mediterana i ploviće do Japana još godinu dana.
A sve više ljudi srećemo na brodovima sa kojima se slažemo da je mnogo teško ostati negde na duže posle ovakvog načina života. A i što bi?
Nismo podivljali, samo smo presrećni proveli rođendan u džungli, pokisli do gaća ko nikad u životu i čuli jedan grleni zvuk, među svim ostalim neobičnim. Nešto je zagrmelo u žbunju, nema izgleda da je bilo malo, niti pitomo, i moramo priznati da nam je drago sto to sada možemo da opisujemo i da se smejemo. Plovimo, sve dalje, a sve više imamo utisak da ćemo ceo krug oko sveta uprkos nama.
Panamski kanal
Sa jedne strane Panamskog Kanala je Kolon, surovo osiromašen grad živih duhova, nemi svedok zloupotrebljavanja geografskog položaja, koji po mišljenju ljudi koji u njemu žive « Panama radije želi da zaboravi ».
Sa druge strane je Panama Siti, koji sa Kolonom ima možda samo jednu zajedničku tačku a to je isto to svedočenje o zloupotrebi. Ako je Kolon stvoren radi prokopavanja kanala, Panama Siti je buknuo kao rezultat « poboljsanog protoka » malverzacija vezanih za kanal.
I dalje nam nije jasno siromaštvo u toj meri kada znamo da je kanal kao džek pot – u proseku 40 velikih brodova prođe dnevno kroz njega, od njegovog otvaranja pre više od sto godina nije bilo ni dana pauze, a godišnji prihod samo od prolaska kroz kanal je oko 1.8 milijardi dolara.
Panamska ostrva u Pacifiku
Prvi su nam dobrodošlicu u Pacifik poželeli pelikani, koji u stotinama obleću oko kanala.
Posle par dana pauze na sidrištu pored Panama Sitija, vrlo brzo smo ponovo uplovili u san. U dve nedelje plovidbe do Kostarike i u društvu gospođe istraživača, nismo videli nijedan brod, a svega nekoliko predstavnika ljudske rase. Sve ostalo je prilično netaknuta priroda, neko bi rekao divljina, mi zasigurno ne jer se tako ne može nazvati velikodušni ugođaj koji pružaju mnogobrojna zelena ostrvca i moćni Pacifik.
više fotografija u galerijiKostarika
Jul 2014
Doživljaj ljubavi na prvi pogled je teško ugurati u reči.
Izvadili smo ovih nekoliko fotografija iz Sport Bili torbice utisaka da zagolicaju pažnju ili potvrde tu činjenicu.
U Kostariku treba ići bez razmišljanja i sve se sazna na licu mesta. Bilo od njenih stanovnika koji su u vrhu najsrećnijih ljudi na svetu, ili od njene sačuvane prirode : 25% površine zemlje zauzimaju nacionalni parkovi (ne znamo zašto ne i skoro 100%), 104 vulkana, 850 vrsta ptica, 750 000 vrsta insekata, 9000 biljnih vrsta.
Jedna bitna tačka u prošlosti : Vojsku su ukinuli 1948.
Jedna bitna tacka u budućnosti : Cilj je 0% emisije ugljen dioksida u 2021.
Ne znamo sša je impresivnije : džungla u primorju ili na planini, koren drveta ili njegova visina, bezbroj nijansi zelene na jarkom suncu ili u tropskoj kiši, prolazak džipom kroz duboku reku ili izvlačenje iz nje, krava ili ptica na njoj u simbiozi, da li je slađa planinska jagoda ili rambutan…
U takvom okruženju nije neobično ni što smo najdraže ljude upoznali na aerodromima : Danija i Donija preko piste usred džungle pored Golfita, usled niza « promašaja » (zakasnela šetnja, pogrešan put do vodopada itd.), a sa Edgarom prostim zakonom magnetne sile…
više fotografija u galeriji